Share

Turcizmi u Srpskom Jeziku – 120+ Reči i Njihovo Značenje

by September 4, 2024 · Društvo / Istorija / Književnost

Turcizmi su reči preuzete iz turskog jezika. Pojava turcizama vezuje se pretežno za dolazak Osmanlija na Balkan. Njihovim nastanjivanjem, kulturom, jezikom i tradicijom, počinje širenje uticaja na balkanski narod. Turcizme su većinom širili turska vojska, turska administracija, narodi islamske veroispovesti, građani, činovnici i dr.

Nijedan živi jezik nije čisto svoj, svaki ima pozajmljenih reči iz drugih jezika. Na osnovu toga, etimologiju turcizama možemo vezivati i za arapske i persijske tle, što ćete videti u nastavku teksta. 

Turcizmi

Slovo A

  1. Avlija je reč koju smo preuzeli od turske reči avlu i predstavlja otvoreni prostor ispred kuće, drugačije se avlija naziva i dvorištem. 
  2. Da li ste znali da kada kažete nekom hajde! da i tada govorite turskim jezikom. Ovaj izraz potiče od turskog izraza haydamak koji se koristio za teranje stoke. 
  3. Alapača, ukoliko ste čuli i za ovu reč, takođe smo je preuzeli od Turaka. Ona u svom značenju predstavlja brbljivu osobu. Reč upućuje na tursku reč alak-bulak, koja se prilagodila našem govornom sistemu, gde je menjanjem glasova došlo do pojma alapača. 
  4. Aman jeste uzvik koji je većini poznat. Preuzet je iz turskog jezika i zamenjuje izraze poput zaboga!; pobogu! i sl. 
  5. Avala je svima poznata, ali da li ste znali da je i ona bila deo turskog leksičkog fonda. Ona potiče od reči Havâla i nekada je predstavljala oznaku za tvrđavu Žrnov koja je smeštena na najvišem vrhu Avale. 
  6. Čuli ste za azur, ali da li ste znali da ova reč u naš jezik ulazi preko turskog jezika, koja po persijskoj etimolgiji reči predstavlja nebesko plavetnilo ili lāžwerd, tj. plavu boju.

Slovo B

  1. Badava je reč koja označava nešto što je jeftino ili besplatno. Ona je preko persijskog i arapskog jezika došla do turskog, gde je dobijen oblik bedava.
  2. Badem je vrsta orašastih plodova koju koristimo u svakodnevici, a ne znamo da ima značajan etimološki put. Badem se na sanskirtu piše kao badama, na persijskom bādām, a na turskom odakle dolazi kod nas; badem.
  3. Bašta je takođe turcizam i na turskom se piše kao bahçe.
  4. Uvek smo kao mali koristili izraz kao/ko bajagi. Međutim, da li ste znali da i to pripada turskom leksičkom fondu bayağı i označava reč kao da, prilično.
  5. Bajati hleb je turcizam i predstavlja nešto što je staro, ustajalo, isteklog roka.  
  6. Mladež na telu kojeg nazivamo i ben, takođe  je poreklom iz turskog jezika.
  7. Balvan pripada turcizmima i predstavlja gredu, trupac, brvno. Ovaj turcizam u prenesenom značenju, može predstavljati glupaka. Veruje se da potiče od turske reči balaban koja je u sličnom značenju.
  8. Barem ili bar predstavlja izraz — ako ništa drugo. Potiče od turske reči bari.
  9. Barabar je oblik reči koji je usvojen na osnovu oblika beraber što znači zajedno, uporedo.
  10. Barut je eksplozivna materija i takođe je preuzet iz turskog jezika.
  11. Baksuz je negativno stanje koje je turcizam i potiče od reči bahtsız (baht-sız) što u prevodu znači bez sreće, tj. nesrećnu osobu.
  12. Bakšiš potiče od reči bahşiş, odnosno bahşetmek što znači darovati, pokloniti.
  13. Budala je takođe turcizam koji je pozajmljen od identičnog oblika i označava osobu koja je umno ograničena.
  14. Buđ je paučinasta površina koja se stvara na ustajaloj hrani i ona je adaptirana na osnovu reči büğe, büğelek ili büve, büvelek što predstavlja jednu vrstu plave muve ili vrstu pauka.
  15. Burek je takođe reč pozajmljena od Turaka i predstavlja vrstu jela. Potiče od tur. reči börek prema persijskom būrek.

Slova C/Č

  1. Cifra je kao pojam kod nas došao putem Turske. Cifra se  izvorno obeležava arapskim ğifr, ğafr. 
  2.  Čaj kao najpoznatije piće je kod nas usvojeno posredstvom Turske, ali čije poreklo se izvodi preko kineske oznake za čaj; čã.
  3. Čalabrcnuti odnosno pojesti nešto nabrzaka, jeste takođe turcizam u kojem je brcnuti naš sufiks, a prefiks çala (čala) je oznaka za brzinu u turskom.
  4. Čarapa potiče od reči çorap koja svoje izvorno poreklo dalje seže ka persijskom gūrāb.
  5. Čaršav je takođe poznati turcizam od reči çarşaf.
  6. Čaršija je jedan turcizama koji nije u frekventnoj upotrebi, ali je svima dobro poznat. Kod nas je preuzet od reči çarşı.
  7. Čekić kao sredstvo zanatlija za lakše obavljanje posla je preuzet od turske reči çekiç u istom značenju.
  8. Čelik je vrsta tehničkog gvožđa i etimološki pripada turskoj reči çelik.
  9. Česma kao sredstvo za protok vode je kod nas pozajmljeno od oblika çesme.
  10. Čizma je odevni predmet i preuzet je od reči çizme.
  11. Čobanin je čuvar stada i preuzet je od turske reči çoban.
  12. Čorba je vrsta jela i pozajmljena od Turaka, na osnovu reči çorba. 

Slovo Ć

  1. Ćebe, poznato kao mekani ili tvrđi prekrivač potiče od turske reči kebe. 
  2. Ćevap je vrsta jela, dobijena preko turskog jezika na osnovu reči kebap.
  3. Ćufte takođe potiče od reči köfte.
  4. Ćorsokak je preuzet od termina kör sokak što u doslovnom prevodu predstavlja slepu ulicu, ali je izmenom glasa k u ć, dobijen je naš oblik.
  5. Ćoše koje predstavlja oznaku za određeni ugao, nastalo je na osnovu reči köşe. Tu je takođe glas k prešao u glas ć.
  6. Ćutek koji znači udarac, potiče od reči kötek. 

Slovo D

  1. Deda kao jedan od članova porodice, poreklo vodi od istoznačne reči dede.
  2. Dušek kao sredstvo koje pripada elementima postelje, vodi poreklo od turske reči döşek. 

Slovo Dž

  1. Džep je turcizam koji je preko arapskog ğäyb, stigao do turskog jezika; cep. 

Slovo Đ

  1. Đon je turcizam i pozajmljen je od reči gön. 
  2. Đubre u kontekstu smeća je turcizam i potiče od reći gübre.
  3. Đuveč je vrsta jela koja svoje poreklo vodi od reči güveç. Reč je na turskom označavala zemljenu šerpu. 

Slovo E

  1. Ekser jeste vrsta klina koja vodi poreklo od turske reči ekser. 

Slovo F

  1. Fajda ili vajda koja označava korist, dobijena je od oblika faydalı.
  2. Fenjer kao zastakljena ili drugačije uokvirena svetiljka, nastala je od grčke reči phanári, a nakon prilagođavanja turskom jezičkom sistemu, preuzeta je i kod nas na osnovu oblika fener.
  3. Fukara koja u izvornom značenju predstavlja siromaha, a kod našeg naroda se koristi u negativnom kontekstu, vodi poreklo od turskih reči fakir i fukara.

Slovo G

  1. Gajde kao narodni duvački instrument,  preuzet je iz turske reči gayda.
  2. Galama označava visoke tonove koji stvaraju vikanje. Ona je poreklom od turske reči ağlama. Ova reč u svom doslovnom značenju predstavlja glagol plakati. Međutim, glasovnom promenom koja se zove metateza, došlo je do razmeštanja slogova. Tako je ağlama (aglama) u prešlo u galama.
  3. Gazela je afrička antilopa slična srni. Imenica gazela se preko arapskog gazal, prilagodila turskom gazal i prešla u naš jezik. 

Slovo H

  1. Halal je pojam koji je na nastao osnovu oblika helal, a izvorno poreklo mu je u arapskom jeziku. Ovaj pojam označava ono što je prema islamskoj veroispovesti verski dozvoljeno, ono što je blagosloveno, a takođe se upotrebljava i u kontekstu oprosta; halali mi.
  2. Haram je takođe preuzet kod nas iz turskog haram. Predstavlja oznaku za ono što je u islamskoj veroispovesti zabranjeno.
  3. Halva je poslastica koja svoje poreklo vodi od reči helva.
  4. Hamam je turcizam koji predstavlja oznaku za banju ili javno kupatilo i potiče od arapske reči hammām. Nadalje se javlja tur. oblik hamam koji se kod nas usvaja.
  5. Uzvici hej! ili ej! su takođe turcizmi. Upotrebom ovih oblika dozivamo ili upozoravamo nekoga. Oni vode poreklo od turske reči hey.
  6. Huja koja predstavlja srditost ili nervozu, jeste poreklom od turskog huy. 

Slovo I

  1. Inat jeste prkos i tvrdoglavost koja je takođe turcizam u istom značenju.

Slovo J

  1. Jagma je guranje ili otimanje koja je u istom značenju s turskim yağma.
  2. Jaruga koja predstavlja rupu takođe je turcizam pozajmljen na osnovu reči yağrık koja znači pukotina.
  3. Jedan od najpoznatijih turcizama jeste i jastuk, koji potiče od reči yastık.
  4. Uzvik negacije jok! takođe potiče od turskog yok.
  5. Pokrivač kao deo postelje, tj. jorgan, potiče od turske reči yorgan.
  6. Jorgovan, vrsta biljke je turcizam koji je u turskom jeziku označen kao erguvan.
  7. Juriš jeste napad ili navala i potiče od turske imenice šetnja – yürüyüş.
  8. Juriti odnosno trčati je poreklom od reči yürümek. 

Slovo K

  1. Kavez je zatvorena prostorija s rešetkama i potiče od tur. reči kafes.
  2. Kafa je turcizam preuzet od reči kahve.
  3. Kafana je takođe preuzeta na osnovu reči kahvehana.
  4. Opasač odnosno reč kaiš vodi poreklo od reči kayış.
  5. Kajgana kao jelo od jaja potiče od turske reči kaygana.
  6. Kajmak kao vrsta mlečnog proizvoda, takođe je turcizam u istom značenju kaymak.
  7. Kajsija je vrsta voća na turskom obeležena kao kayısı.
  8. Kaldrma je kamenom popolačana površina. To je turcizam čiji je oblik izveden preko grčkog jezika, gde je konačni promenjeni oblik postao kaldırım.
  9. Oznaka za jednu formu ili oblik – kalup je turcizam dobijen od reči kalıp.  
  10. Kandža koja je u svom doslovnom značenju oštri nokat ptice, svoje poreklo preuzima od turske verzije kanca.
  11. Turcizam vrata, odnosno kapija je stvoren od tur. reči kapı.
  12. Karanfil kao pripadnik sveta flore, poreklom je iz grčkog jezika. Pojam je pod uticajima Grka preuzela Turska od koje smo mi preuzeli konačni oblik.
  13. Od turskog kira u našem jeziku je danas prisutan oblik kirija.
  14. Preko persijskog jezika, prilagođavanjem turskom govornom sistemu, preuzeli smo naziv za jednu plastičnu i papirnu vreću, a to je kesa. 
  15. Komšija takođe potiče od turske reči komşu.
  16. Konak kao prenoćište ili vrsta kuće, vodi poreklo od turske reči konak.
  17. Kreč jeste poreklom iz turskog jezika – kireç.
  18. Utvrđenje ili kula vodi poreklo od tur. reči kule. 

Slovo L

  1. Petrolejska svetiljka lampa, nastala je od tur. reči lâmba. 
  2. Limun je kao pojam preuzet iz turskog jezika; limon, a svoje izvorno poreklo vodi iz arapskog läymūn.
  3. Lokum je vrsta jela koja je od Arabije, pa preko Turske došla u naše krajeve od imenice lokma. 

Slovo M

  1. Mahala je turcizam koji označava gradsku četvrt. Preuzeta je od reči mahalle.
  2. Period posle uživanja alkohola inače se označava terminom mamuran. Taj termin smo takođe preuzeli od turskog oblika mahmur.
  3. Makaze su preko arapskog jezika, oblikovane prema turskom jezičkom sistemu, tako da je na kraju dobijen oblik makas.
  4. Jedno od dobrih raspoloženja u našem jeziku obeležavamo rečju merak. Merak je turcizam preuzet s istim oblikom i značenjem. 

Slovo N

  1. Nargila je takođe reč koju smo preuzeli iz turskog jezika od oblika nargile.

Slovo O

  1. Nekome poznat kao dimnjak, a nekome kao odžak. Odžak je takođe turcizam nastao od pojma ocak.
  2. Ortak je turcizam s istim oblikom i značenjem partnera u raznim poslovnim dogovorima.
  3. Uzvik upućen prilikom teranja psa od sebe, oš! je takođe turcizam. 

Slovo P

  1. Parče ili komad je preuzeto iz turskog jezika.
  2. Zaklon ili paravan je reč turskog porekla u istoimenom obliku i značenju. 
  3. Peškir je isto reč koju smo preuzeli iz turskog jezika.

Slovo R

  1. Da li ste znali da je i poznato alkoholno piće kod nas dobilo svoj oblik prekog turskog rakı. U pitanju je rakija.

Slovo S

  1. Sat je turcizam preuzet na osnovu oblika saat.
  2. Saksija je turcizam usvojen na osnovu oblika saksı.
  3. Kovčeg ili sanduk je takođe pozajmljen od reči sandık.
  4. Sijaset u kontekstu mnoštva je preuzet od reči siyaset. 
  5. U istom značenju ulice je i turcizam sokak.
  6. Spanać je takođe turcizam dobijen na osnovu imenice ıspanak.

Slovo Š

  1. Izraz šah-mat je kod nas preuzet iz turskog jezika, a etimologija ovog izraza seže od arapskog i persijskog jezika u značenju; umro je i kralj je mrtav.
  2. Šal je imenica nastala na osnovu turskog şal.
  3. Pridev šašav je takođe turcizam preuzet na osnovu glagola şaşmak, što znači čuditi se, a kod nas ima značenje luckaste osobe.
  4. Poznati turcizam jeste i šećer, preuzet na osnovu oblika şeker.
  5. Šamar je turcizam u istovetnom obliku i značenju, prilagođen našem govornom sistemu.
  6. Šiša u kontekstu boce, tj. flaše takođe je turcizam reči  şişe u istom značenju.

Slovo T

  1. Donja strana stopala nazvana kod nas taban je takođe turcizam pozajmljen na osnovu istovetnog oblika reči.
  2. Cena ili tarifa je pojam koji je preuzet iz turskog jezika od reči tarife.
  3. Tavan, poznatiji i kao potkrovlje ili strop je takođe turcizam.
  4. Vrsta posuđa tepsija je turcizam oblikovan na osnovu turske reči tepsi.
  5. Reč testera potiče od persijske reči, koju smo preuzeli od Turaka i njihovog oblika testere.
  6. Top je turcizam u istom značenju i obliku.
  7. Torba pripada turcizmima i preuzeta je na osnovu identičnog oblika.

Slovo V

 
  1. Vala kao uzrečica ili poštapalica takođe je turcizam nastao od reči vallahi. On je prilagođen našem govornom sistemu kao vala. Njegovo izvorno  značenje jeste tako mi Allaha. 

Ukoliko ste zainteresovani za dublje istraživanje turcizama, preporučuje se rečnik turcizama pod naslovom Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku Abdulaha Škaljića. Ovaj rečnik je korišćen kao osnovni izvor članka.

You may also like...