Share

DAN MENTALNOG ZDRAVLJA :”SVAKO DANAS DAJE SAVETE O MENTALNOM ZDRAVLJU”

Danas je dan mentalnog zdravlja, pa smo odlučili da govorimo više o mentalnom zdravlju, jer smatramo da se o njemu danas ne govori dovoljno. Razgovarali smo sa doktorom Harisom Plojovićem. Pored toga što je doktor on se bavi i poezijom veoma uspešno.

Baš kao i medicinsko znanje koje se unapređuje i produbljuje već vekovima, proces obrazovanja budućih lekara prolazio je kroz različite oblike i reforme. Uprkos globalnom trendu da se dijagnostika i lečenje bolesti standardizuju, put koji vodi do diplome lekara i dalje značajno utiče i na dalji razvoj kulture i jedne civilizacije, a neminovno je govoriti o značaju medicine u pogledu ljudskih života.
Na pitanja koja upravo to dokazuju, odgovore nam je dao uspešni mladi lekar koji se bavi i poezijom, jer kako kaže, tu pronalazi neraskidivi spoj.

dan mentalnog zdravlja

Sadržaj

Higijena je, po definiciji, nauka o zdravlju čiji je osnovni zadatak očuvanje i zaštita zdravlja ljudi.

To znači da je higijena preventivna medicinska nauka, koja nas uči o svim merama prevencije, odnosno o svim postupcima koji sprečavaju nastanak bolesti.
Mentalna higijena je jedna od brojnih grana higijene. Ako ovde primenimo ono što stoji u definiciji, dolazimo do toga da ona podrazumeva sve ono što onemogućava nastanak nematerijalnih bolesti (bolesti duše) i patoloških obrazaca u ponašanju i pogledu na svijet.
Kao što je glavni cilj pranja ruku prevencija nastanka različitih infekcija, tako je svakodnevno “pranje” naših stavova i mišljenja nužno za zdravlje.
Naravno, postoje principi mentalne higijene koji su univerzalni, ali svaki od njih se može preneti na običnog čoveka i njegov život, tako da je ona istovremeno opšta i individualna.

Utiču u velikoj meri. Ljudi teže da svoje vrijednosti usaglase sa društvom, a posebno sa najvećim autoritetima u tom društvu, roditeljima. Ako u jednom društvu postoji nedostatak razumevanja za nas, a na to se pojavi nerazumevanje roditelja, onda se većina nas slomi pred različitim životnim zahtevima. Mi imamo dve osnovne potrebe: biti ostvaren i biti prihvaćen. Pogodite koju žrtvujemo onda kada su one suprotstavljene.
Međutim, moguće je ostati svoj i pored svih mogućih pritisaka, uz pravilne tehnike i ispravno sagledavanje situacije.

Jako je važno voditi računa o tome šta čitamo. Danas je hiperprodukcija knjiga, posebno u domenu popularne psihologije. Svako je danas sebi, bez ikakve edukacije, dao za pravo da savetuje druge o njihovom mentalnom zdravlju. Ako tome dodamo i nadrilekare, stvar se otima kontroli. Internet je omogućio jako brzo širenje lažnih vijesti i popularnost laika koji se predstavljaju za eksperte. Svoje zdravlje možemo poveriti samo i samo ekspertima, bez ikakvog eksperimentisanja.

Nepoverenje ljudi prema lekarima je negde opravdano, negde nije. Svaki lekar mora sebi zadati cilj da vrati ugled medicinskoj struci, koji je u nekim situacijama oduzet. Ljudima koji su u posebnim emotivnim stanjima, trebalo bi prići na najbolji mogući način, strpljivo i sa uvažavanjem. To nije uvek lako, posebno u našem zdravstvenom sistemu, gde su lekari preopterećeni brojem pacijenata. Naravno, u dobrom broju situacija to razumevanje mora postojati i sa druge strane. Mislim da je najbolji način prići pacijentu, kao čoveku kome želiš da pomogneš, zato što je prije svega čovek. Oni to osete.

Ja sam oduvijek znao da ću studirati medicinu. Ne sećam se momenta kada sam doneo odluku. Kao da se to oduvijek podrazumevalo. Prosto, želeo sam da smanjim i ublažim ljudski bol i patnju. I danas je isti motiv prisutan. Tu je i želja da se odloži smrt, poboljša kvalitet života i omogući ljudima ono što nije bilo moguće prije moderne medicine.

Konstantno učenje je sasvim normalna, ako ne i obavezna stvar u medicini. Svakoga dana na hiljade novih radova se objavi u različitim naučnim časopisima. Upravo zbog toga je neophodno pratiti najnovije metode, lekove i vodiče, kako bi pacijenti dobili najveći mogući stepen zdravstvene zaštite. Na fakultetu su nam govorili da učenje medicine kreće posle fakulteta. Opet bih isto uradio, samo bez nepotrebnog stresa kojim sam sebe izlagao.

Čistoća je pola zdravlja, rekao je J. J. Zmaj, a učile su generacije godinama unazad. U jeku aktuelne pandemije higijena je dobila na značaju, jer se pravilno i učestalo održavanje higijene pokazalo kao odlična zaštita od bolesti. Higijena je sve ono što radimo kako bismo sačuvali svoje zdravlje, sprečili bolesti, održavali čistoću i ljepotu našeg tijela i uma.

Kada govorimo o svakodnevnoj higijeni, koja je fizičke prirode, jako je važno od malih nogu steći navike. Tome su nas svi učili, i mislim da je nivo te vrste higijene kod nas visok. Veći je problem ona druga higijena.

 

Meni su medicina i poezija sasvim prirodan spoj. S tim bi se mnogi složili, prije svega Čehov i Bulgakov. Motiv je u suštini isti. U medicini zauzimam holistički pristup, odnosno sagledavanje čoveka kao celine, a ne samo kao pacijenta kojem je organ bolestan. Medicina je more inspiracije za poeziju. Omladinu ne želim da savetujem, posebno ne uopšteno. Još uvijek se ubrajam u omladinu, valjda. Međutim, nikada neću pogrešiti ako kažem da učenje, poštenje, trud i rad vas nikada neće izdati.

Belma Husović

Intervju priredila Belma Husović, student druge godine Fakulteta Medicinskih nauka u Kragujevcu.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *