Share

Milenijalci Nemaju Prijatelje: Činjenice Koje Niste Znali

Milenijalci su najproučavanija i najneshvaćenija generacija u istoriji – rođeni u digitalnom dobu, bili su svedoci stvaranja najvećih kompanija i proizvoda današnjice. Generacija koja se vodi autentičnošću, potragom za smislom i odgovornošću za životnu sredinu, predstavlja presedan u mnogim stvarima kad biva upoređena sa drugim generacijama. Njihova borba se ogleda u ekonomskoj nestabilnosti i usamljenosti.

Ko su i zašto se zovu "Milenijalci"?

Milenijalci su generacija koja se rodila u periodu od 1981 do 1996. godine. Postoje mnoga alternativna imena za milenijalce koja su skovana tokom vremena i koriste se. Pa tako ih neki nazivaju i Gen Y, Eho Bumeri i a prema nekim istraživanjima postoji preko 30 drugih naziva za ovu generaciju. Jer su nadimci davani u zavisnosti od socio-kulturološkog okruženja.

Milenijalci su dobili ovo ime iz razloga što je ova generacija završila srednju školu na početku novog milenijuma i samim tim zaslužili ovo ime. Tada je se ova generacija smatrala mladima ali danas (2024) neki iz ove generacije su već ušli u četrdesete godine.

Milenijalci brinu o životnoj sredini

Prema globalnoj aneketi Svetskog ekonomskog foruma 2017, milenijalci su naveli da je najveći problem u svetu danas klimatske promene i uništavanje životne sredine. Milenijalci pokazuju svest po ovom pitanju, pre svega zato što se osećaju odgovornima za sve što se dešava. Na pitanje da li su spremni da promene svoj način života, tako da svojim akcijama ili uskraćivanjem od nekih proizvoda rade na unapređenje stanja životne sredine, njihov odgovor je bio potvrdan.

Zbog globalizacije i društvenih mreža, svest o klimatskim promenama se uspešno primila kod ove generacije, sa tim da su spremni da menjaju stvari jer smatraju da su oni ti koji mogu da promene trenutno stanje na bolje.

Milenijalci su "pametniji" od prethodnih generacija

U poređenju sa prethodnim generacijama, vidi se nagli porast u obrazovanju i pismenosti kod milenijalca. Silent generacija ili bumeri nisu bili ni blizu tako obrazovani kao milenijalci. Preko 40 procenata milenijalaca ima završen fakultet ili neki veći stepen obrazovanja. Međutim, iako im se prepisuje da su pametnija generacija od prethodnih, ta pretpostavka se isključivo bazira na nivou obrazovanja koje je individua uspela da stekne tokom svog života. 

Poznato je da diplome osim u formalnom smislu, nekada nisu stvarni odraz čovekovog znanja već u ovom slučaju to može biti zbog nedostatka mogućnosti za školovanje i usvršavanje. Tako da školovaniji jesu, pametniji možda.

Žive sa roditeljima

milenijalci žive sa roditeljima

Na osnovu istrživanja “Age Waves” zaključeno je da veliki procenat milenijalaca i dalje živi sa svojim roditeljima. Za generaciju koja može da se pohvali mnogo većim mogućnostima i prilikama od prethodnih generacija, veoma je čudna ova tendencija.

Takođe, većina milenijalaca i dalje na neki način dobija podršku od roditelja u vidu novčane pomoći ili izdržavanja u slučaju da ne žive sa njima. Većina njih ima neku vrstu duga na koji se obavezala, najčešće su to studentski dugovi ili dug na kreditnoj kartici. Zabrinjava i činjenica da 

Milenijalci nemaju prijatelje

Milenijalci vole seriju Prijatelji, međutim nemaju pravih prijatelja. Čak i pre pandemije prema istraživanju milenijalci su se osećali veoma usamljeno. Ono što zabrinjava jesu činjenice da 20% milenijalaca kaže da nemaju niti jednog prijatelja, 27% kaže da nema bliskih prijatelja, a 30% kaže da nemaju najboljeg prijatelja. 

pitanja za prijatelje

Bez prijatelja život je definitivno teži, međutim ovde može biti slučaj jer su milenijalci u takvim godinama gde je teško staći nove prijatelje. Prijatelji iz mlađih dana ili su otišli u inostranstvo ili nekim drugim putem pa je preostalo da se krene u potragu za novim prijateljima.

Ličnosti koje su milenijalci

Milenijalci neće da odmaraju od posla

Godišnji odmori su oduvek bili nešto čega nikad nije dosta, međutim ne i za milenijalce. Prema istraživanjima oni često biraju da rade i ne uzimaju odmor. Osećaj krivice ili nešto drugo ih podstiče da rade mnogo više i da odmor ostavljaju za neki drugi put.

Sve to dovodi do toga da većina milenijalaca ima problem sa anksioznošću i izgaranjem na poslu. Briga o zdravlju treba biti na prvom mestu. Pri zapošljenju milenijalci su veoma rigorozni pa većina njih zahteva fleksibilno radno vreme, kao i rad od kuće. Sve to nije dovoljno kada je u pitanju njihovo zdravlje na kraju krajeva.

Oni koji drže balans između posla i zdravlja, često napominju da je odabir posla ključan kada je u pitanju sveopšte zadovoljstvo i zdravlje. Biraju da rade u timovima kao i da menjaju često poslove kada se oni ne uklapaju u njihov životni balans.

Milenijalci najviše doniraju u humanitarne svrhe

Milenijalci doniraju novac u humanitarne svrhe

Možda izgledaju kao da misle samo za sebe, međutim milenijalci su generacija koja pored brige o životnoj sredini, brine i o najugroženijima i ljudima kojima je pomoć definitivno potrebna. Prema jednom istraživanju, čak 84% milenijalaca godišnje izdvaja određenu sumu koju doniraju u humanitarne svrhe. Takođe, nije retko da većina njih volontira u slobodno vreme ili je volontirala u mnogim organizacijama i tako učestvovali u poboljšanju sopstvene zajednice.

Milenijalci čuvaju svoje vrednosti

Cene porodične vrednosti i svoj integritet. Što pokazuje i podizanje glasa protiv nepravde na poslu i društvu. Ne dozvoljavaju da bilo šta ili bilo ko ugrožava njihovu porodicu. Promeniće posao, radiće dva posla ili protestovati i dići svoj glas ukoliko im neko narušava slobodu.

Postoji velika politička svest kod ove generacije, međutim može se reći da takođe unutar generacije milenijalaca postoji najveći politički polaritet.

Milenijalci imaju novčane probleme

Milenijalci zarađuju manje nego njihovi roditelji u njihovim godinama. Njihova želja za finansijskom slobodom nailazi na prepreku zbog činjenice da većina njih poseduje neku vrstu duga (najčešće studentskog). Sa većim mogućnostima od svojih prethodnika, ova generacija ima opravdanu želju za finansijskom slobodom. Pokazatelj toga jesu i njihovi kriterijumi kao što su fleksibilno radno vreme, rad od kuće a ne čudi što se najveći procenat digitalnih nomada nalazi baš u ovoj generaciji. Prema istraživanju četvrtina milenijalaca ima dva ili više poslova, pa ostaje pitanje kako obrazovanija generacija, sa više mogućnosti i više rada, i dalje ne može da sustigne svoje prethodnike?

Izvori: Mental floss i Pew reasearch centar

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *