Titanik : Najčudnije Teorije Zavere Koje Niste Znali
Titanik je od svog nastanka pa do katastrofe koja ga je zadesila, bio inspiracija za teorije zavera. Događaji od ključne važnosti, kao što je potonuće Titanika, uvek su privlačili pažnju i sa sobom nosili čudne priče i teorije zavera. Od prokletstva mumije do greške u upravljanju, i još mnoge druge teorije smatraju da su baš njihovi razlozi oni zbog koje se desilo potonuće Titanika – a neke teorije zavere tvrde da brod uopšte nije potonuo.
U svojoj knjizi o Titaniku Dobro kao zlato (2010), Luiz Paten — unuka drugog oficira Čarlsa Lajtolera — otkrila je porodičnu tajnu koja bi, ako bi bila potvrđena, stavila odgovornost za katastrofu na grešku u navigaciji. Prvi oficir Vilijam Mardok dao je uputstva intendantu Robertu Hičensu da okrene brod kada ugleda santu leda.
Bilo je potrebno okretati točak u suprotnim pravcima za dve metode upravljanja koje su tada bile u upotrebi, a koje su bile određene vrstom broda. Prema Patenu, „umesto da Titanik bezbedno zaokrene levo od ledenog brega… kormilar Robert se uspaničio i okrenuo ga u pogrešnom pravcu“, što je rezultiralo gubitkom ključnih minuta.
Prema izveštajima, Lajtoler je za grešku saznao na poslednjem sastanku oficira pre nego što je brod potonuo, iako tehnički nije bio na dužnosti te noći. Prema rečima Patena, on je svesno izostavio ovu informaciju tokom istrage jer su mu „oni na vrhu jasno stavili do znanja da će, ako se utvrdi da je kompanija nemarna, ona bankrotirati i svi poslovi će biti izgubljeni”. Pošto niko nije svedočio o kretanju u pogrešnom pravcu, proizilazi da su u prikrivanju učestvovali i drugi članovi posade, uključujući i osmatrače.
Prema Hičensovoj praunuki Seli Nilson, njen rođak je „imao 10 godina iskustva, od čega sedam kao intendant“, što dovodi u sumnju ovaj račun. Njegove smene na Titaniku su bile četiri sata i četiri slobodna u četiri dana koja su prethodila katastrofi. Bio je dobro upućen u sisteme upravljanja.
Titanik nikad nije potonuo
Ova teorija zavere Titanika je među najpopularnijim, što možda i nije neočekivano s obzirom na to koliko ljudi vole priče o prevarama u osiguranju. Prema ovoj teoriji, neko je možda zamenio R.M.S. Olimpic, još jedan brod White Star Line-a, za Titanik. Kustos muzejskih atrakcija i potpredsednik Titanika po imenu Pol Berns kaže da to jednostavno nema smisla.
Činjenica da je Olimpic oštećen u septembru 1911. dok je putovao iz Sautemptona u Engleskoj do Njujorka i morao da se vrati u brodogradilište Harland & Volff-a u Belfastu na popravku je polazna tačka ovog argumenta. Firma je obnovila Olimpic i otplovila je u Njujork i iz njega.
U martu 1912. godine, samo nekoliko nedelja pre nego što je Titanik isplovio, vratio se u Belfast na dodatne popravke. Grupa pojedinaca je navodno odlučila da je Olimpik previše oštećen da bi bio korišćen, pa su je u nekom trenutku zamenili za Titanik. Plan je bio da se napusti osakaćeni brod, prikupi novac od osiguranja i, na sreću, ubije mnogo ljudi.
Činjenica da Olimpikov gubitak nije pokriven osiguranjem Titanika je jedna od mnogih nedostataka u ovom argumentu.
Prokletstvo egipatske mumije potopilo je Titanik
Iako je tragedija iz 1922. na grobnici kralja Tuta možda privukla više pažnje od bilo koje druge kletve mumije, ona svakako nije bila najtragičnija. Pre deset godina govorilo se da su Titanik i oko 1.500 ljudi na njemu oboreni mumijinim prokletstvom. Kada je jedan od njih kupio mumijsku ploču, veličanstveno ukrašen poklopac kovčega, od princeze (ili sveštenice) Amonove. Očigledno, tabla je bila prokleta i izazvala bolest ili smrt svakom ko je dotakne. Na kraju, pogođeni predmet našao se na Titaniku.
Međutim, ovaj narativ uključuje nekoliko činjeničnih grešaka: iako je mumija ploča u stvari došla iz Britanskog muzeja i nabavljena je 1889. godine, nije navedena kao teret na Titaniku. U stvarnosti, ostao je u muzeju do 1990. godine, kada je započeo privremenu turneju širom sveta. Njen vlasnik, mumija, takođe je nepoznat.
Nemačka podmornica je potopila Titanik
Neki misle da je nemačka podmornica potopila Titanik, iako Prvi svetski rat nije počeo još dve godine. Mnogi svedoci udara ledenog brega čuli su eksplozije, što je navelo neke da nagađaju da je podmornica otvorila vatru na brod, prema zvaničnoj istrazi o katastrofi. Neki kažu da je to bila navodna podmornica, neki kažu da je to bio norveški brod za lov na foke Samson ili kanadski teretni brod Mount Temple, dok treći kažu da je to bio neki drugi misteriozni brod viđen između Titanika i Kalifornije.
Ti zvuci, međutim, nisu bili povezani sa torpedima: Na pitanje o tome šta je on shvatio kao „šumove poput eksplozija“, treći oficir Herbert Pitman je rekao da su „na odgovarajući način povezani sa odnošenjem pregrada“. Putnik Čarls Stengel, koji je čuo “četiri oštre eksplozije” dok su se pramac i krma broda raskidali, dodatno je potvrdio da su ove eksplozije povezane sa raspadanjem broda.
Titanik je jurio u pokušaju da postavi rekord
Utvrđeno je da je velika brzina Titanika, koja je bila blizu najveće brzine kada je udario u santu leda na oko 21,5 čvorova, doprinela tragediji. Postoje spekulacije da je kapetan Edvard Smit, koga je na to ohrabrio predsednik White Star Line-a, postavio ovaj tempo u pokušaju da obori rekord za najbrži prelazak Atlantskog okeana.
Međutim, Kunardovi brodovi Luzitanija i Mauretanija su bile brže od Titanik, čak i dok je plovio maksimalnom brzinom. Godine 1909. drugi brod je postavio rekord na zapadu od 26,06 čvorova, a od 1907. do 1924. držao je rekord na istoku od 26,25 čvora na jednom od svojih putovanja. Graditelji Titanika su dali prednost veličini i luksuzu nad brzinom.
J. P. Morgan je organizovao potonuće Titanika
Neki ljudi veruju da je bankar J. P. Morgan nameravao da eliminiše Bendžamina Gugenhajma, Isidora Štrausa i Džona Džejkoba Asora — one koji su bili protiv Morganovog predloga da se osnuju Federalne rezerve SAD — pa je namerno potopio Titanik. Ova ideja kruži internetom. Ako je ova ideja tačna, Morgan je uspeo da pokrene centralizovani bankarski sistem sledeće godine nakon što su oni nestali.
Nema dokaza da je Morgan imao priliku da promeni brod, a njegov navedeni motiv nema smisla, čak i ako jeste teoretski zamislivo s obzirom na to da je kontrolisao White Star Line preko kompanije International Mercantile Marine Company, koja je takođe bila u njegovom vlasništvu. Štraus je bio istinski za ovaj koncept, ali su Gugenhajm i Astor ostali javno nemi. Neke varijante ovog narativa pripisuju potonuće jezuitima ili antisemitskoj dinastiji Rothschild.
Na propeleru Titanika je pisalo "Ne Papi" unazad
Urbanu legendu da je na trupu broda bio broj 3909 04, koji, kada se čita unazad, navodno piše NEMA PAPE i koji su brodograditelji, za koje se tvrdilo da su katolici, videli kao loš znak. Ali katolici su tada bili „manjina u pretežno protestantskoj radnoj snazi“, ako je verovati BBC-ju. Uobičajena urbana legenda kaže da su katolički radnici u Harlandu i Volfu, brodogradilištu u Belfastu koje je izgradilo Titanik, bili uznemireni jer je broj broda, 3909 04, izgledao kao da piše “NEMA PAPE”. Da li je to bila neka vrsta predznaka da će brod potonuti?
Nimalo. Prema Volteru Lordu, pokojnom istoričaru Titanika, počeo je da dobija pisma od Iraca sredinom 1950-ih u kojima se prepričava ova urbana legenda. Bernsova knjiga iz 1986. godine, navela je da Titanik nije imao takav broj vezan za njega.
Kao i kod njegovog brodogradilišta u Harlandu i Volfu, broj broda bio je 401. Nažalost, Harland & Volff nije zaposlio nijednog katolika, pa čak i da je u njegovom broju pisalo „NEMA PAPE“, to nikoga ne bi uvredilo.
Titanik je udario u led, a ne u santu leda
Teorija da je ledeni breg doprineo nestanku Titanika je široko prihvaćena, dok kapetan L.M. Kolins ostaje pri svom suprotnom mišljenju. Kolins tvrdi, na osnovu svog iskustva pilota na ledu, da je Titanik udario u zbijeni led, koji je velika masa plutajućeg leda. Titaniku je upozorenje poslato u 21.40. u noći katastrofe, što ukazuje na prisustvo „teškog leda i velikog broja velikih santi leda“ koji nisu uspeli da stignu do mosta.
Prema Kolinsovoj knjizi “Potapanje Titanika” iz 2002. godine, “blaga izmaglica” koju su posmatrači videli na okeanu bila je zaista zbijeni led. Misli da su videli visok berg i pomešali ga sa ledom zbog ledenog vremena i tihe vode. Što se tiče leda na palubi i snimka ledenog brega poprskanog crvenom bojom, on navodi da su komadi leda bili „okrenuti nagore“ i tvrdi da „boja ne prijanja ni na koji vremenski period na led“. Neubeđena je većina istoričara Titanika.
Vatra je oslabila trup Titanika
Odavno je poznato da je Titanik isplovio uz požar koji je besneo u jednom od bunkera u kojima se nalazio brodski ugalj. Prema Džonu Dilijeju, vatrogascu na brodu, koji je svedočio u knjizi „Potapanje Titanika i velike morske katastrofe“ iz 1912. godine, „Oni su počeli da se uznemiravaju zbog toga, ali su nam oficiri rekli da držimo jezik za zubima— nisu hteli da uzbune putnike“.
Teoretizirajući da je ovaj požar imao značajnu ulogu u potonuću Titanika, autor i novinar Senan Moloni predstavlja ovu ideju u dokumentarnom filmu Titanik: Novi dokazi iz 2017. Prema Moloniju, dve retko viđene fotografije broda snimljene neposredno pre nego što je isplovio iz Belfasta otkrivaju oznake od 30 stopa na desnoj strani koje on tumači kao opekotine.
Njegova teorija je da su trup i jedna od pregrada postali krhki od zapaljenog uglja. To je skriveno, iako se znalo za požar, navodi Moloni. Bila je greška poslati Titanik na more. Ipak, ova oznaka nije vidljiva ni na jednoj drugoj slici broda. Oficir za bezbednost Titanika Moris Klark rekao je tokom zvanične istrage da “nije neuobičajeno imati ove male požare u bunkerima” u vezi sa samim požarom. Vodonepropusnost pregrade mogla je da se uništi samo požarom koji je bio „mnogo alarmantniji od bilo čega što je opisano“, kaže Edvard Vajldling, arhitekta broda.
Uobičajena mudrost tvrdi da je ledeni breg bio dovoljan da sruši brod, čak i ako Molonijevo objašnjenje ima više vrednosti od, na primer, kletve mumije. „Požar je ovo možda ubrzao“, izjavio je za Njujork tajms 2017. Dejv Hil, bivši počasni sekretar Britanskog društva Titanik. „Međutim, verujem da bi Titanik bez obzira na to potonuo”.
Zatvorena vodonepropusna vrata
Vodonepropusna vrata Titanika su predmet alternativne hipoteze. Da su se ova vrata otvorila, Titanik bi se, prema ovom pojmu, stabilno zaustavio, a možda bi i preživeo dok ne stignu spasilački brodovi, prema verovanju. Ipak, postoje dva osnova koja su dovela u sumnju ovu teoriju:
Prvo, zbog nerazdvojene vodonepropusnosti prva četiri dela, nije bilo izvodljivo značajno smanjiti koncentraciju vode u pramcu.
Zatim, prema procenama Bedforda i Hačketa, Titanik bi se prevrnuo oko pola sata pre nego što je zaista došlo do potonuća da je bila značajna količina vode iza kotlarnice br. 4. Štaviše, kotlarnice su poplavljene oko 70 minuta nakon udesa, prekinuvši struju. Ako apsolutno nije bilo pregrada, Bedford i Haket su takođe razmotrili tu mogućnost. Štaviše, osvetljenje bi se ugasilo oko 40 minuta nakon udara, a brod bi se prevrnuo otprilike 70 minuta pre katastrofe.
Discovery Channel je kasnije sproveo simulacije modela koje su opovrgle ovu ideju u programu iz 1998. pod nazivom Titanic: Otkrivene tajne. Rezultati su potvrdili rezultate Bedforda i Hačketa, koji su otkrili da bi otvaranje vodonepropusnih vrata Titanika prouzrokovalo da se brod prevrne više od pola sata pre nego što je stvarno potonuo.
