Share

LJUDI KOJI SU “PLESALI DO SMRTI”

Sadržaj

Plesna kuga je bila društveni fenomen koji se prvenstveno javljao u kontinentalnoj Evropi između 14. i 17. veka. Uključivalo je grupe ljudi koji su plesali neredovito, ponekad i hiljade odjednom. Manija je zahvatila odrasle i decu koja su plesala dok se nisu srušila od iscrpljenosti i povreda. Jedna od prvih velikih epidemija bila je u Ahenu, u Rimskom carstvu (u današnjoj Nemačkoj), 1374. godine, i brzo se proširila širom Evrope.

Najpoznatiji slučaj plesne kuge

 Jedna posebno upadljiva epidemija dogodila se u Strazburu 1518. u Alzasu, takođe u Rimskom Carstvu (danas Francuska). Bilo je čak deset plesnih epidemija prije 1518. godine, samo što nijedna nije dovoljno dobro dokumentovana kao epidemija iz Strazburga.

Histeriju je započela žena Frau Trofea, kada je izašla na ulicu i počela da se u tišini uvija, vrti i trese. Plesala je sama nedelju dana i uskoro joj se pridružilo oko 30 sugrađana. Do avgusta, plesna epidemija odnela je 400 žrtava.

Nemajući drugo objašnjenje za ovaj fenomen, lokalni lekari okrivili su „uzavrelu krv” i predložili da bolesni jednostavno oteraju groznicu plesom. Napravljena je bina i dovedeni su profesionalni plesači. Grad je, čak, unajmio i bend koji bi svirao, ali uskoro je maraton počeo da uzima danak. Mnogi plesači su se srušili od iscrpljenosti. Neki su umrli od moždanog ili srčanog udara. 

Čudna situacija trajala je sve do septembra, kada su plesače oterali u svetilište na vrhu planine da mole za oprost.

RAZLOG ZA EPIDEMIJU PLESNE

Da li je ples bio spontan, ili organizovan događaj, takođe se raspravlja. Ono što je sigurno, jeste da su igrači bili u nesvesti  i nesposobni da se kontrolišu.

Pogađajući hiljade ljudi tokom nekoliko vekova, manija plesa nije bila izolovan događaj i dobro je dokumentovana u savremenim izveštajima.

 

Ipak, to je bilo slabo shvaćeno, a lekovi su bili zasnovani na nagađanjima. Muzičari su često pratili plesače, zbog verovanja da će muzika lečiti maniju, ali ova taktika je ponekad imala negativan efekat tako što je ohrabrivala više da se pridruže.

Izvori se slažu da je plesna kuga bila jedan od najranijih zabeleženih oblika masovne histerije  i opisuju je kao „psihičku epidemiju”, sa brojnim objašnjenjima koja bi mogla objasniti ponašanje plesača. 

Ne postoji konsenzus među savremenim naučnicima oko uzroka manije plesa. Nekoliko predloženih teorija se kreću od religioznih kultova koji stoje iza procesija do ljudi koji plešu kako bi se oslobodili stresa i izbacili iz uma siromaštvo tog perioda. Spekuliše se da je to bila masovna psihogena bolest, u kojoj se primećuje da fizički simptomi bez poznatog fizičkog uzroka utiču na grupu ljudi, kao oblik društvenog uticaja.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *