Zanimljivosti o Nikoli Tesli – 22 Stvari Koje Niste Znali
Zanimljivosti o Nikoli Tesli koje će vam otkriti genijalnost i aspiracije ovog velikog uma. Postoje ljudi koji prate svet — i oni retki koji ga menjaju iz temelja. Nikola Tesla pripada upravo toj drugoj grupi. Tokom čitavog svog života, ovaj briljantni um bio je opsednut idejom da razume i ukroti sile prirode, tragajući za odgovorima na neka od najvećih naučnih pitanja svog vremena. Njegova vizija nije bila ograničena samo na tadašnje mogućnosti — Tesla je zamišljao budućnost u kojoj energija putuje bez žica, a ratovi ne postoje.
Koreni genija: od Smiljana do Amerike
Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Austrijskom carstvu, sada Hrvatskoj. Bio je četvrto od petoro dece. Nakon burne akademske karijere u Evropi, radio je kao crtač telegrafa i električar pre nego što se preselio u Sjedinjene Države da radi za Tomasa Edisona 1884. godine.
Čovek koji je predvideo moderni svet
Ako ne možete da zamislite život bez daljinskog upravljača za televizor, zahvalite Nikoli Tesli što je to omogućio. Tesla je izumeo, predvideo ili doprineo razvoju stotina tehnologija koje igraju veliku ulogu u našem svakodnevnom životu – poput daljinskog upravljača, neonskih i fluorescentnih svetala, bežičnog prenosa, računara, pametnih telefona, laserskih zraka, rendgenskih zraka, robotike i, naravno, naizmenične struje, osnove našeg današnjeg električnog sistema.
Majčin dar: inovacija koja teče kroz porodicu Tesla
Inovacija je u Teslinoj krvi. Tesla je jednom napisao: „Moja majka je bila pronalazač prvog reda i, verujem, bi postigla velike stvari da nije bila toliko udaljena od modernog života i njegovih višestrukih mogućnosti. Izumela je i konstruisala sve vrste alata i uređaja i tkala najfinije dizajne od konca koji je sama prela.“ Za svoj uspeh je pripisao uticaj oba roditelja.
Tragovi Tesle u srcu Menhetna
Tesla je živeo u Njujorku 60 godina, a ostaci njegovog vremena tamo i dalje postoje. Ugao 40. ulice i 6. avenije u centru Menhetna je nazvan „Ćošak Nikole Tesle“ – sa sopstvenim uličnim znakom – zbog blizine Tesline laboratorije na adresi Zapadna 40. ulica broj 8, gde je radio 1900. godine dok je gradio svoj sada već ozloglašeni Teslin toranj na Long Ajlendu. U obližnjem Brajant Park Plejsu, ploča obeležava Inženjerski klub, koji je Tesli dodelio Edisonovu medalju 18. maja 1917. godine. Tokom kasnijih godina, Tesla je hranio golubove u obližnjem Brajant Parku.
Godina prekreta: državljanstvo i Teslina zavojnica
Tesla je dobio američko državljanstvo 1891. godine, iste godine kada je izumeo Teslinu zavojnicu. Tesline zavojnice su vrsta električnog kola koje se koristi za generisanje električne energije niskog napona i visokog napona. Danas se široko koriste u radio-aparatima, televizorima i drugoj elektronici, a mogu se koristiti i za bežični prenos. Kalem na Teslinoj eksperimentalnoj stanici u Kolorado Springsu, Kolorado, stvarao je varnice dugačke 9 metara koje su se mogle videti sa udaljenosti od 16 kilometara.
Teslin Toranj
Godine 1901, Tesla je dobio finansijsku podršku od DŽ. Pirponta Morgana za izgradnju svoje laboratorije u Vordenklifu u Šorhamu, Long Ajlend. Objekat je uključivao „Teslin toranj“, strukturu visoku 59 metara sa 20 metara visokim bakarnim kupolovim predajnikom na vrhu. Teslina vizija je bila da koristi toranj za prenos signala i besplatne, neograničene bežične električne energije širom sveta. Zahvaljujući Teslinom ranom radu, bežični prenos energije se konačno danas ostvaruje – od bežičnih punjača za električne četkice za zube i pametne telefone, do bežičnog punjenja električnih vozila, tehnologije koja se istražuje u Nacionalnim laboratorijama Ministarstva energetike.
Teslina borba sa biznisom
Tesla nije bio pametan biznismen i finansijski je patio, uprkos svojim dostignućima. Izgubio je finansijsku podršku od Morgana, koji je smatrao da ne može profitirati od Teslinog koncepta bežične električne energije, i prodao je svoju imovinu kako bi nadoknadio dvostruke zaplene u Vordenklifu. Imanje je kasnije prodato kompaniji za obradu filmova. Godine 1917, američka vlada je srušila Teslin delimično završeni toranj jer se brinula da će ga nemački špijuni koristiti za presretanje komunikacija tokom Prvog svetskog rata.
Opsednut čistoćom
Tesla je bio germafob i opsednut čišćenjem. Pa ipak, smrtno se plašio lekara i odbijao je da potraži medicinsku pomoć čak i nakon strašne saobraćajne nesreće.
Teslino fotografsko pamćenje
Tesla je imao fotografsko pamćenje. Pamtio je i mogao je da se seti obimnih pisanih odlomaka, podataka i nejasnih događaja, čak i iz ranog detinjstva.
Misteriozna odbojnost prema biserima
Tesla je mrzeo bisere, mada niko ne zna zašto. Pričalo se da je smatrao biserne ogrlice odbojnim i da je izbegavao svakoga ko ih je nosio.
Prijateljstvo sa Markom Tvenom
Tesla je bio dobar prijatelj sa Markom Tvenom. Čuveni pisac je bio očaran Teslinim osobenostima i voleo je da se igra sa raznim izumima u Teslinim laboratorijama.
Tesla i Edison
Mnogi su Teslu i pronalazača Tomasa Edisona okarakterisali kao neprijatelje (videti ovo i ovo), ali ovaj odnos je pogrešno predstavljen. Na početku svoje karijere, Tesla je radio za Edisona, projektujući generatore jednosmerne struje, ali je poznato da je odustao da bi se bavio sopstvenim projektom: indukcionim motorom naizmenične struje. Naravno, bili su na različitim stranama takozvanih „Rata struje“, gde je Edison zagovarao jednosmernu struju, a Tesla naizmeničnu. Smatraju seStivom Džobsom i Bilom Gejtsom svog vremena: jedan briljantni marketinški stručnjak i biznismen, a drugi vizionar i „tehnološki momak“.U retkim prilikama, Edison je prisustvovao konferenciji na kojoj je Tesla govorio. Edison, slabogluv i ne želeći da bude primećen, ušunjao se u zadnji deo auditorijuma da sluša predavanje. Ali Tesla je uočio Edisona u gomili, skrenuo pažnju na njega i naveo publiku da mu uputi ovacije. U početku je Edison odbacivao Teslu, ali ga je na kraju počeo poštovati, rekao je.„Kada je bilo požara u Teslinoj laboratoriji, Edison mu je obezbedio laboratoriju, tako da je očigledno postojalo izvesno međusobno poštovanje“.
Rat struja: duel koji je oblikovao svet
Tokom rata struja, naizmenična struja (AC) – koju je Tesla favorizovao – borila se za široko prihvatanje sa jednosmernom strujom (DC), koju je favorizovao Edison. U pitanju je bila osnova celog nacionalnog električnog sistema. Edison je pokrenuo kampanju protiv naizmenične struje, tvrdeći da je opasna i da može ubiti ljude; Tesla je uzvratio tako što se javno podvrgao šokovima od 250.000 volti kako bi demonstrirao bezbednost naizmenične struje. Na kraju, naizmenična struja je dobila bitku.
Tesla i Nijagara: hidroelektrana koja je promenila istoriju
Tesla je projektovao prvu hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, Njujork, koristeći snagu vodopada kojima se divio od detinjstva. Izgradnja je trajala tri godine, a struja je prvi put potekla do kuća u obližnjem Bafalu 16. novembra 1896. godine. Statua Tesle na Kozjem ostrvu danas gleda na vodopade.
Od jedinice do brenda: Tesla kao simbol nauke i tehnologije
„Tesla“, jedinica koja se koristi za merenje jačine magnetnih polja, nazvana je po Tesli. Još jedan imenjak je Tesla Motors, startap za električne automobile, u znak počasti Teslinoj ulozi u pronalasku elektromotora.
Oživljavanje Teslinog sna: laboratorija postaje muzej
Njegova dugo napuštena laboratorija na Long Ajlendu uskoro će postati muzej. Ranije ove godine, jedna neprofitna organizacija je prikupila dovoljno novca da kupi dugo napušteni Vordenklif. Grupa planira da restaurira zgradu i pretvori je u Teslin muzej i centar za naučno obrazovanje.
Nije se oženio
Tesla se nije ženio i imao je objašnjenje zašto se neće ženiti. Verovao je da je celibat neophodan da bi se održao mentalni fokus, energija i intenzitet potrebni za njegove naučne izume. Drugi poznati naučnici koji se nisu ženili uključuju: braću Rajt (napravili su prvi avion teži od vazduha na svetu i uspešno leteli 17. decembra 1903. godine), Isaka Njutna, Henrija Dejvida Toroa (autora knjiga „Volden“ i „Građanska neposlušnost“).
Prvi pronalazak Nikole Tesle
Pojačalo glasa za telefonski prijemnik bio je Teslin prvi izum koji je napravio 1881. godine.
Pričao je sa golubovima
Tesla je voleo golubove i često su ga ljudi viđali u parku kako sa njima priča dok ih hrani. Pričalo se da je imao omiljenog goluba koga je zvao po imenu.
Mnogi izumi su i dalje skriveni
Iako je Tesla umro 1943. godine, mnogi njegovi izumi su i dalje klasifikovani. Možete li zamisliti kakve bi se stvari mogle otkriti u bliskoj budućnosti, a koje su već izmišljene pre mnogo decenija?
Kopao je kanale da preživi
Dok je tražio finansijere koji bi podržali njegovo istraživanje naizmenične struje, Tesla se zaposlio kopajući kanale (jarke) za 2 dolara dnevno kako bi sastavio kraj s krajem.
Umro je u siromaštvu
Tesla nije posedovao stalno prebivalište i veći deo svog života je živeo u hotelima. Više hotela ga je iselilo zbog toga što nije plaćao račune. Umro je sam, u dugovima i praktično bez prebijene pare 7. januara 1943. godine u sobi 3327 hotela Njujorker, uprkos svom revolucionarnom doprinosu električnoj energiji.
