OPENHAJMER : Govor Koji je Promenio Svet
Dok se uspomene na prošle decenije obavijaju maglom zaborava, jedno ime ostaje neprolazno u svetu politike i retorike – Openhajmer. Njegov poznati govor, isporučen u ključnom trenutku svetske istorije, i danas se pamti kao simbol hrabrosti i inspiracije. Ovaj čovek, čiji glas je rezonirao širom sveta, nije samo ostavio neizbrisiv trag u istorijskim knjigama, već i stvorio neizvesne poglede na budućnost, generacijama koje dolaze.
OPENHAJMER BIOGRAFIJA
Rani život i obrazovanje :
J. Robert Openhajmer rođen je 1904. godine u New Yorku. Bio je izuzetno talentovan u matematici i fizici još od mladosti. Studirao je na Harvardu, gde je stekao svoj prvi doktorat.Akademski i istraživački rad
: Nakon Harvarda, Openhajmer je nastavio svoju akademsku karijeru i postao istaknuti teoretski fizičar. Radio je na nekoliko vodećih univerziteta, uključujući Kalifornijski institut za tehnologiju (Caltech) i Univerzitet u Kaliforniji, Berkeley.Projekat Manhattan
: Najpoznatiji je po svom vođenju Projekta Manhattan tokom Drugog svetskog rata. Ovaj projekt imao je za cilj razvoj atomske bombe. Openhajmer je bio ključna figura u vođenju tima naučnika koji je uspešno konstruisao prvu atomsku bombu, nazvanu “Fat Man,” koja je kasnije korišćena u bombama bačenim na Hirošimu i Nagasaki.Kontroverza i sigurnosni problemi
: Nakon rata, Openhajmer se suočio sa sigurnosnim problemima i optužbama za njegovu političku prošlost, uključujući povezanost sa komunističkim simpatizerima tokom svojih studentskih dana. Oduzeta mu je bezbednosna dozvola, a njegova karijera je pretrpela ozbiljne posledice.Kasniji život i doprinosi
: Nakon kontroverze, Openhajmer je nastavio svoj akademski rad i postao direktor Instituta za napredne studije u Princetonu. Nastavio je doprinose u oblasti teoretske fizike i postao cenjeni intelektualac.Smrt:
Počevši od kasne 1965. godine, J. Robert Openhajmer, veliki pušač, vodio je razornu borbu sa rakom grla. Godine 1966. imao je operaciju, terapiju zračenjem i hemoterapiju, ali se njegovo stanje samo pogoršavalo. Openhajmer, koji je imao 62 godine, preminuo je tiho u snu 18. februara 1967. u svom domu u Prinstonu. Nedelju dana kasnije, 600 njegovih kolega iz oblasti nauke, politike i oružanih snaga okupilo se u Aleksander Holu Univerziteta Prinston na komemoraciji kojoj su prisustvovali uglednici odali su počast. Openhajmer je kremiran, a nakon što je njegov pepeo sakupljen u urnu, njegova supruga Kiti ga je rasula u more u blizini njihove kuće na plaži Sent Džon.
GOVOR
…
Nemoguće je biti naučnik ukoliko ne verujete da je dobro učiti. Nije dobro ni biti naučnik, niti je to moguće postati, ukoliko mislite da vrhunska vrednost nije upravo to da delite svoje znanje, da ga delite sa svakim ko je zainteresovan da sazna. Nemoguće je biti naučnik ako ne verujete da svetsko znanje, i moć koje svetsko znanje daje, predstavlja suštinsku vrednost ljudskog roda, i da vi, služeći se tom moći, pomažete širenju znanja, i spremni ste da se suočite sa posledicama.…
Ja mislim da istinu govore oni što tvrde da je atomsko oružje opasnost koja utiče na sve u ovom svetu, te da je ono, u tom smislu, i zajednički problem, kao što je za Saveznike bio zajednički problem kako da pobede naciste. Mislim da bismo mi, ako želimo da izađemo na kraj s tim zajedničkim problemom, morali da razvijemo sveobuhvatan smisao za zajedničku odgovornost… Ono što želim da kažem, što želim svima dobro da usadim u svest, jeste da je u svemu tome na delu ogromna promena stanja duha. Postoje stvari koje smatramo dragocenima, i ja mislim da ih tako s pravom doživljavamo; reč demokratija, rekao bih, opisuje jednu od njih. U mnogim delovima sveta danas nema demokratije. Postoje i druge stvari koje smatramo dragocenima, i ispravno je što to činimo. A kad govorimo o novom stanju duha koje je zavladalo u međunarodnim poslovima, hoću da kažem da čak i u onim stvarima koje volimo iz dubine duše i za koje su Amerikanci oduvek bili spremni i život da polože – a izvesno je da bi većina nas i sada bila spremna da položi život – čak i tad, dotičući se tih najdubljih pitanja, mi uviđamo da postoji nešto još dublje, a to je veza koja spaja sve ljude, svugde u svetu.…
Nismo mi samo naučnici; mi smo ljudi. Ne možemo zaboraviti koliko zavisimo od drugih ljudi, od ljudskog roda u celini… To su najjače spone na svetu, jače čak i od onih koje nas vezuju za naše bližnje, da, to su najdublje spone – one koje nas vezuju za druge ljude, za ljudski rod.ZANIMLJIVOSTI
Openhajmer je bio svestran student, zainteresovan za englesku i francusku književnost, a posebno za mineralogiju. Za godinu dana završio je treći i četvrti razred i preskočio polovinu osmog.
Kada je imao 12 godina, J. Robert Openhajmer je pozvan da drži predavanje o geologiji.
Openhajmer je pomogao članovima porodice da pobegnu iz nacističke Nemačke.
Openhajmer je tri puta bio nominovan za Nobelovu nagradu. Nikada je nije osvojio. Međutim, 1963. godine, „Otac atomske bombe“ je uspeo da odnese kući prestižnu nagradu Enriko Fermi.
J. Robert Openhajmer ostaje značajna ličnost u istoriji nauke i tehnologije, poznata po svojoj ambivalentnoj ulozi u razvoju atomske bombe i njegovim doprinosima u oblasti teoretske fizike.
Izvori:
- Britannica
- Wikipedia
- knjiga “Govori koji su promenili svet” (Evro book izdavač)
