Nikola Tesla Citati – 50 Citata Genija Koje Morate Znati
Nikola Tesla citati su izvor inspiracije i mudrosti koje osvetljavaju genijalni um jednog od najvećih inovatora u istoriji. Njegove reči ne samo da otkrivaju duboku strast prema nauci i budućnosti, već i životne filozofije koje su oblikovale njegov pogled na svet. U ovom članku donosimo vam 50 najboljih citata Nikole Tesle koji će vas podstaći na razmišljanje i možda otkriti nešto novo o ovom briljantnom naučniku.
Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!
Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.
Da, istina je da ja uvek preduzmem više nego što mogu da ostvarim.
Mir u svetu može doći samo kao prirodna posledica univerzalnog prosvetljenja.
Vreme ne postoji.
Od svih “sila trenja”, ona koja najviše usporava ljudski napredak je neznanje, ono što Buda naziva “Najveće zlo u svetu”.
Širenje civilizacije se može uporediti sa širenjem vatre. Prvo je to tiha iskra, a onda podrhtavajući plamen, a onda moćni požar koji postaje sve jači i brži.
Nikad ne veruj sjaju u očima žene! To je verovatno svetlo što prodire kroz njenu šuplju glavu.
Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove.
Pre nego što sam napravim skicu na papiru, cela ideja je razrađena mentalno. U mojem umu menjam konstrukciju, radim poboljšanja, pa čak i pokrećem uređaj.
Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje, ali žalim što nemaju svoje.
Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.
Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentrišemo naše misli o toj istini postajemo skladni sa ovom velikom moći.Moja majka me naučila da treba svu istinu tražiti u Bibliji.
Ja se ne bavim proricanjem, nisam gatara, ne proričem ljudima sudbinu i nisam izumitelj. Ja otkrivam. Ja sam otkrivač principa koji postoje.
Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.
Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.
Ako želite da otkrijete tajne univerzuma, razmislite o energiji, frekvenciji i vibracijama.
Od svega, najviše sam voleo knjige.
Onog dana kada nauka počne da proučava nefizičke pojave, ona će za jednu deceniju napredovati više nego u svim prethodnim vekovima svog postojanja.
Današnji naučnici razmišljaju duboko umesto jasno. Čovek mora biti razuman da bi jasno mislio, ali može duboko razmišljati i biti prilično lud.
Budite sami, to je tajna pronalaska; budi sam, tada se rađaju ideje.
Moj mozak je samo prijemnik, u Univerzumu postoji jezgro iz kojeg dobijamo znanje, snagu i inspiraciju. Nisam proniknuo u tajne ovog jezgra, ali znam da ono postoji.
Mislim da ne možete navesti mnogo velikih izuma koje su napravili oženjeni muškarci.
Svako treba da uzme u obzir svoje telo kao neprocenjiv dar od onaj koga voli iznad svega, a čudesno umetničko delo, od neopisiva lepota, i misterija izvan ljudske koncepcije, i to tako delikatno reč, dah, pogled, ne, a pomisao može da ga povredi.
Mislim da ne postoji nikakvo uzbuđenje koje može proći kroz ljudsko srce kao ono koje oseća pronalazač dok vidi da se neka kreacija mozga razvija do uspeha. . . Takve emocije čine da čovek zaboravi hranu, san, prijatelje, ljubav, sve.
Naše vrline i naši nedostaci su nerazdvojni, kao sila i materija. Kada se razdvoje, čoveka više nema.
Sve što je bilo veliko u prošlosti ismejano je, osuđivano, suprotstavljeno, potiskivano — da bi iz borbe izašlo sve snažnije, sve trijumfalnije.
Život jeste i zauvek će ostati jednačina koja se ne može rešiti, ali sadrži određene poznate faktore.
Kada biste samo poznavali veličanstvenost 3, 6 i 9, onda biste imali ključ za univerzum.
Ono što jedan čovek naziva Bogom, drugi naziva zakonima fizike.
Žudimo za novim senzacijama, ali ubrzo postajemo ravnodušni prema njima. Čuda od juče su danas uobičajena pojava.
Pronalazak je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog mozga. Krajnji cilj je potpuno ovladavanje umom nad materijalnim svetom, uprezanje ljudske prirode u ljudske potrebe.
Možda ćete doživeti da vidite užase koje je napravio čovek izvan vašeg razumevanja.
Današnji naučnici su zamenili eksperimente matematikom i lutaju kroz jednačinu za jednačinom i na kraju grade strukturu koja nema veze sa stvarnošću.
Pripisuje mi se da sam jedan od najvrednijih radnika i možda jesam, ako je misao ekvivalentna radu, jer sam tome posvetio skoro sve svoje budne sate. Ali ako se rad tumači kao određen učinak u određenom vremenu prema strogom pravilu, onda sam možda najgori od besposličara.
Pojedinac je efemeran, rase i nacije dolaze i prolaze, a čovek ostaje.
Ali instinkt je nešto što prevazilazi znanje. Mi, nesumnjivo, imamo određena finija vlakna koja nam omogućavaju da sagledamo istine kada je logička dedukcija ili bilo koji drugi namerni napor mozga uzaludan.
To nije ljubav koju vodite. To je ljubav koju dajete.
Većina ljudi je toliko zaokupljena kontemplacijom spoljašnjeg sveta da su potpuno nesvesni onoga što se dešava u njima samima.
Svako živo biće je motor koji radi na točkovima univerzuma. Iako je naizgled pogođena samo neposrednom okolinom, sfera spoljašnjeg uticaja se proteže do beskonačne udaljenosti.
Moj metod je drugačiji. Ne žurim sa stvarnim radom. Kada dobijem ideju, odmah počinjem da je gradim u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, poboljšavam i upravljam uređajem u potpunosti u mislima.
Naučni čovek nema za cilj trenutni rezultat. On ne očekuje da će njegove napredne ideje biti spremno prihvaćene. Njegov rad je kao sejac – za budućnost. Njegova dužnost je da postavi temelje onima koji će doći i ukazati na put. On živi i radi i nada se.
Danas najcivilizovanije zemlje sveta troše maksimum svojih prihoda na rat, a minimum na obrazovanje. Dvadeset prvi vek će preokrenuti ovaj poredak. Biće slavnije boriti se protiv neznanja nego poginuti na bojnom polju. Otkriće nove naučne istine biće važnije od prepucavanja diplomata. Čak i novine našeg vremena počinju da tretiraju naučna otkrića i stvaranje svežih filozofskih koncepata kao vesti. Novine dvadeset prvog veka daće samo ‘štap’ na zadnjim stranicama izveštajima o zločinima ili političkim kontroverzama, ali će na naslovnim stranama postaviti naslove o proglašenju nove naučne hipoteze.
Napredak u tom pravcu biće nemoguć dok nacije istraju u divljačkoj praksi međusobnog ubijanja. Od svog oca, erudita koji je teško radio za mir, nasledio sam neiskorenjivu mržnju prema ratu.
Markoni je dobar momak. Neka nastavi. Koristi sedamnaest mojih patenata.
(Guljelmo Markoni bio je italijanski inženjer i fizičar, poznat po svom pionirskom radu na radio-prenosu na velike udaljenosti.)
Svakako, neke planete nisu naseljene, ali druge jesu, a među njima mora postojati život u svim uslovima i fazama razvoja.
Pronalazači nemaju vremena za bračni život.
Imao sam pravu maniju da završim sve što sam započeo, što me je često dovodilo u poteškoće. Jednom prilikom sam počeo da čitam Volterova dela kada sam, na svoju užasnutost, saznao da postoji blizu sto velikih tomova sitnim slovima koje je to čudovište napisalo dok je pilo sedamdeset dve šoljice crne kafe dnevno. To je moralo da se uradi, ali kada sam ostavio poslednju knjigu na stranu, bio sam veoma srećan i rekao sam: „Nikad više!
Dok razmatram događaje iz svoje prošlosti, shvatam koliko su suptilni uticaji koji oblikuju naše sudbine.
Svi smo jedno. Odvajaju nas samo ego, verovanja i strahovi.
