Share

INSPIRATIVNE BIOGRAFIJE: Đakomo Kazanova

Ime Kazanova je univerzalno povezano sa idejom zavodljivog i nevernog ljubavnika, ali Kazanova je bio mnogo više od običnog ženskaroša.

„Budi plamen a ne moljac“

Đakomo Kazanova
autor, violinista, špijun, vojnik, alhemičar

DOSTIGNUĆA

Buran i pre svega interesantan život prepun različitih iskustava, radeći u mnogim različitim profesija čine ga neverovatnim.

„Onaj ko ne pravi greške, ne pravi ništa."

Rođen u Veneciji, 1725, Kazanova se pokazao kao bistro dete, toliko bistro, da je sa 12 godina upisao Univerzitet u Padovi. Nakon sto je diplomirao, Kazanovu su pratili razni poroci, poroci koji će ga kasnije učiniti poznatim sirom Evrope.

Da li zbog njegove pameti, njegovog šarma ili prosto zbog njegove kose(koju je puderisao, mirisao i uvijao), zene su ga volele. Odnos nije bio jednostran, Kazanova je prema njima takođe gajio strast. Bio je u vezi sa stotinu dvadeset dve žene, i od svih koje je pokušao da osvoji samo su šesnaest njih odbile da mu predaju svoje čari.

Kazanova i karijera

Pored studija, Kazanova je radio i kao sveštenoslužitelj u crkvi, to nije potrajalo, njegovi kockarski dugovi su ga odveli u zatvor…

Nakon sto je izašao, pokušao je ponovo da se oproba u crkvenoj odori, ali kada je shvatio da to jednostavno ne ide, odlučio se za novu karijeru. Njegova nova karijera? Vojnik.

‘’Kupio sam dug mač, crnu kapu i novi štap. Potkresao sam svoju kosu i vezao je u rep, odlučan sam da impresioniram ceo grad.’’
- Kazanova je napisao u svojim memoarima.

Međutim, ni to nije dugo potrajalo, Kazanova je shvatio da ga vojni život neće zadovoljiti, a pored toga, kockarski dugovi su bivali sve veći i veći, pa je odlučio da napusti vojsku.

Dvadeset jednogodišnji Kazanova postaje violinista, u ovom periodu, njegov život se vrtoglavo menja, okidač ove promene bio je trenutak kada je Kazanova spasio život jednog Venecijanskog senatora. Zahvalan, Don Mateo Bragadin, praktično je usvojio harizmatičnog mladića, koga je obasipao novcem, dozvoljavajući mu da živi kao aristokrata, da nosi finu odeću, da se kocka i prisustvuje aferama visokog društva.

Kazanova izgled

Neki od preživelih opisa i portreta Kazanove, potvrđuju da je Đakomo Kazanova bio zadivljujuća ličnost.

Visok, sa ‘’severnoafričkim’’ tenom i istaknutim nosem.
Jedna od njegovih najpoznatijih afera, bila je sa sa zanosnom kaluđericom, aristokratskog roda, o kojoj govori služeći se samo inicijalima ‘’M.M’’.

Zatvor i izgnanstvo

Kazanovin ‘’život iz snova’’ krenuo je naopako, jedne julske noći 1755.godine, tik nakon njegovog tridesetog rođendana, kada je policija upala u njegovu spavaću sobu. U društvu čiji su ekscesi bili pod punom kontrolom vlasti, Kazanova je jednostavno bio trn u oku ovakvog društva, optužen je da je kradljivac, prevrtljivac, mason, kabalista, bogohulnik (verovatno jer je u tom periodu bio u vezi sa ćerkom jednog od Inkvizitora koji su ga uhapsili). 

Utamničen je na neodređen period u ćelijama poznatim pod imenom Lids, na tavanu Duždeve palate.  Tamo, Kazanova je čamio 15 meseci, sve dok nije uspeo da pobegne kroz krov sa jednim obeščašćenim monahom, ovaj poduhvat učinio je ovu dvojicu jedinim beguncima u istoriji palate. Ovo bekstvo, učinilo je Kazanovu poznatim u Evropi, ali takođe je doprinelo i njegovom prvom izgnanstvu iz Venecije, koje je trajalo 18 godina.

0
milja je Kazanova prešao za vreme svog avanturističkog života.

Kazanova se sada približavao srednjim godinama, to je značilo da je njegov izgled polako bledeo, kao i njegov šarm. Mlade dame koje je toliko voleo, nisu mu više pridavale toliko značaja.
Njegovo samopouzdanje prvi put je slomljeno u trideset osmoj godini, kada ga je mlada sedamnesto godišnjakinja iz Londona odbila po prvi put.

1774, sa 49 godina, Kazanova je konačno pomilovan od strane Inkvizicije i vratio se u svoju voljenu Veneciju. Sve vise je postajao mrzovoljan i ljut na život koji vise nije u mogućnosti da vodi kao nekada. Napisao je satiru koja je ismevala poznate i moćne figure, devet godina kasnije, morao je ponovo napustiti Veneciju zbog svog prkošenja vlasti.
Drugo i poslednje izgnanstvo iz Venecije, zapravo je početak potresne priče o padu. Star, dotrajao, I bez novca, Kazanova je tumarao Evropom. 

Sa 60 godina, skoro da nije imao niti jedan novčića u džepu, morao je da prihvati poziciju bibliotekara u službi Grofa Džozefa Waldsteina, mladog plemića, koji je kao i Kazanova, bio mason, koji je živeo u Bohemiji, u Duks palati, blizu Praga. Kazanova je bio veoma usamljen, bio je ekscentrični Italijan koji nije znao reč nemačkog jezika, te nije mogao da razgovara sa bilo kim, takođe je bio svetski čovek, pa je palata Duks bila premala za njega.

Casanova (2005)

Kazanova je inspirisao stvaranje mnogih filmova o njemu,
najbolje ocenjen je film iz 2005. godine sa Hit Ledžerom u glavnoj ulozi.

Nažalost, Kazanova je stekao mnoge neprijatelje u Duksu, koji su mu život cinili groznim. Grof Waldenstein je konstantno putovao, a stari Kazanova je morao da se svađa sa ostalom svitom kada njega nije bilo, seljaci su ga psovali, vikali na njega kad god bi prolazio pored njih, udarali ga gde god bi stigli. Bio je ovo tmuran period za starog boema, upao je u takvu depresiju da je razmišljao o samoubistvu. 

Doktor mu je predložio da napise svoje memoare kako bi izbegao melanholiju. Kazanova je ostatak svog života posvetio ovom zadatku, konstantno je pisao, a secanja na dogodovštine iz bogatog života, vraćale su mu osmeh na lice.

0
dela je napisao, među kojima su romani, poezija, memoari, pisma i pogrdni spisi.

Kazanova je umro 1798 godine, a poslednje reci koje je promrmljao bile su:

 ‘’Živeo sam kao filozof, a umirem kao Hrišćanin’’.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *